Teška vremena stvaraju heroje...

Život je sastavljen od uspona i padova, kao i svakome, i pretpostavljam da se svi različito nosimo sa lošim periodima. Neki ignorišu i ubeđuju sebe da je sve u redu zarad nekih viših ciljeva, neki prave probleme, hrane se dramom i po svaku cenu isteruju svoje, a neki ćute. Nekako mi je poslednjih godina ova treća metoda srcu i telu najdraža. 

Smatram da ako nemate šta lepo reći, okej je da ne kažete ništa. Ako niste raspoloženi za razgovor, okej je da ne ulazite u isti. Ako u određenom trenutku nemate želju provoditi vreme na određenom mestu, u redu je da tu ni ne budete. Sloboda je pravo svakog pojedinca i bilo kakvo uskraćivanje iste nije ni ljudski, ni zdravo, ni perspektivno za budućnost.

Desiće se još x puta u životu da stvari nisu onakve kakve bismo želeli da budu i naći ćemo se u situaciji kada stavovi nisu isti, ali i to je normalno ukoliko znate izbalansirati i prihvatiti da vrlo često nećete misliti isto kao ostatak sveta.

U tim situacijama kada se osećate usamljeno i kao da jedini verujete u to nešto, ne raspravljajte se čije je mišljenje tačno, nego oćutite.

Udaljite se.

Jednostavno pustite.

Ako vam je teško idite na trening, ako ste usamljeni, idite u božiji hram. Makar to trajalo 60 dana svaki dan.

Znam da nije lako, ali ćutanje je zlata vredno i kad jednom uspete u tome da prevarite svoju prirodu i potrebu za svađom i isterivanjem pravde, svaki naredni put će biti lakše. Ne trošite reči dokazivajući svoju istinu, jer neko odozgo sve vidi, čak i kad mislite da ste sami...samo razmislite ko ste i šta želite i kad vas niko ne gleda?

I ne odustajte naravno ni po koju cenu, borite se za ono što mislite da je ispravno, ali ne svađom, nego tišinom koja sve što nije jasno sama po sebi razjasni.

A za to vreme, i u svakom trenutku pre i posle, bavite se sobom!

Ulažite u svoje znanje, iskustvo, obrazovanje, način života, način izražavanja, gradite sebe i svoje ponašanje i drage moje žene, budite dame. Budite dostojanstvene, borbene, graciozne i hrabre. I kad osećate neke privatne neuspehe, iskoristite priliku i okrenite se sebi, gradite svoju ličnost, stavove i karijeru. Prihvatite odgovornost za svoju životnu orijentaciju, izgradite svoj sistem vrednosti i verujte u svoje izbore. 

Jer...

Žena koja je zadovoljna sobom zna da ne postoji stvar koja na svetu nije rešiva ukoliko dovoljno želite.

Žena koja zna šta želi se za ono što voli bori dostojanstveno i čvrsto stojeći na zemlji.

Žena koja pogreši, shvati i prihvati svoje greške kad joj se ukaže na to, izvini se istinski iz srca i ne ponavlja istu grešku ponovo.

I prosto je, ženi koja je samosvesna, samostalna i zrela da se uhvati u koštac sa životom nije potrebno ništa osim ljubavi i podrške muškarca koji je mentalno i psihički sposobniji od nje, jer sve ostalo može i sama kupiti i sebi obezbediti.

Život izvan zone komfora i roditeljskog skuta jeste borba. Borba za posao, za za materijalna dobra, za položaj u društvu...

Ne vezujte se za zidove, već tu gde ste uredite svoj dom, način ishrane, način života. Napravite svoj život sebi po meri, jer ako vi nećete, ko će?!

Iza mene je još jedan težak životni period, ali iz njega sam izašla kao apsolutni pobednik. 

I koliko god da deluje nelogično, shvatam da u teškim vremenima ojačam bar duplo, pronadjem neke nove izvore radosti i snage i u sebi izgradim bar jednu kvalitetniju osobinu. Nisam savršena i grešim kao i svi, ali težim da svakog dana budem bolja nego juče i da ljudi koje volim u meni imaju dostojnog prijatelja, partnera ili člana porodice. I ove loše periode shvatam kao sastavni deo života i jedno od iskušenja i ako je u pitanju test izdržljivosti i snage vere, ne prihvatam poraze.

Sve što pred Bogom želim ostvaruje se jedno po jedno, pretpostavljam iz razloga što nemoguće verujem u svoje ciljeve i što nikad u životu nisam bila psihički stabilnija. 

Zadovoljna sam poslovima, saradnicima, životom koji vodimo Bela i ja, ljudima kojima sam okružena i zahvalna sam što ih imam. Ova borba sa sobom bila je ne za lepo, već za zdravo sutra i rezultati su već danas vidljivi. Nakon 60 dana trčanja kad god osetim da ne znam šta bih sa sobom i bez nekog preteranog odricanja - u glavi i duši je potpuni sklad, a i trbušnjaci se već naziru... 

I nije do estetike, treningom sam samo kanalisala neki svoj interni osećaj nemira, ali evo me danas. Ostvarena, organizovana, zadovoljna sobom u svakom smislu i srećna, čak iako stvari nisu baš onakve kakvim sam ih zamišljala i čak iako ima mesta za popuniti neke važne životne uloge.

I nakon svega, zahvalna sam Bogu na svemu i svim ljudima koje je doveo u moj život, možda ne sa ciljem da tu i ostanu, već da me nauče nekim dodatnim vrednostima i da me do kraja oblikuju kao ženu.

Zahvalna sam što sam iz tih odnosa naučila da je svaki dan, svaki sat, svaki minut bitan za život i da je svaki dobro organizovan dan kojim koračaš nasmejan jedan novi životni uspeh, mali, ali značajan za lepo i kvalitetno sutra.

Zahvalna sam jer su jednostavno bili tu da mi prenesu svoju pozitivnu energiju koja mi je bila preko potrebna, ma koliko ja bila pozitivna i nasmejana, jer je i nama hrabrima ponekad potrebna snaga.

Nastaviću da verujem u svoja uverenja iako sam u tome sama i sa verom u Boga strpljivo čekati prave trenutke za lepe i velike odluke koje mi tek predstoje u budućnosti. 

Do tada sam tu, gde sam i bila...

Ostaću dosledna svojim stavovima, odlukama i principima, kao i rečima koje sam ne tako davno izgovorila i uživaću u svojoj tišini ma koliko ona trajala, jer nakon velikih dela, neke je rečenice sasvim suvišno izgovarati dvaput...

A sve to u svoje vreme dodje na pravo mesto...