Moja egzotična ljubav

Probudila sam se u vreme u koje se inače budim, kad je sat otkucao šest. Vani je bilo mračno i tek je pokoji tračak sunca dopirao do mojih očnih jabučica. Okrenuh se na drugu stranu i pogledah u svog muškarca. Disao je ujednačeno, tiho i pravilno. Na licu je imao neutralni izraz, ali bio je tako lep. I posle deset godina braka, i dalje mi je njegovo lice jednako dugo držalo pažnju. Pogledom sam ispratila okvire njegovog lica, nosa i očiju onako kako to inače radim kad god smo u fazi mirovanja, usne mi se razvukoše u osmeh i zaljubih se po ko zna koji put. Moj poljubac ga je probudio i tiho začuh: ‘Dobro jutro, ljubavi’.

Ovo jutro obećava, pomislih u sebi.

Trebalo mi je gotovo dva sata da ispunim svoje male, jutarnje rituale. Da popijem šolju kafe, prelistam koju stranicu časopisa i spremim za posao. No, ovoga jutra sam sve to radila sa lakoćom. Čak sam i ranije stigla do posla i zaobišla gradsku gužvu.
Otkako sam udata, radim u školi na drugom kraju grada i putujem pola sata, ali, nećete mi verovati, moj posao je nešto u čemu zaista uživam. Parkirala sam se na uobičajenom mestu i pri izlasku iz auta naleteh na kolegu. Pogledao me je i prišao da se pozdravi.
- Dobar dan, koleginice, poranili smo od jutros, mogli smo čak i parking mesto odabrati’, reče on kroz smeh.
- Ne znam šta je u pitanju, kolega, ali ovakav početak zaista nagoveštava jedan uspešan dan, nadam se najboljem.

- Pa, Vi zračite osmehom ovoga jutra. Jel’ to takođe posledica blagovremenog nalaženja mesta za parkiranje, ili…?!
- Bojim se da nije samo to u pitanju, ali hvala… Nasmejah se i ja, i pomislih na svog muškarca…
Onaj trenutak od jutros je ono što će mi danas držati osmeh na licu, u to sam sigurna, Još jednom premotah film u glavi i oštrom potpeticom zakoračih u učionicu. Dan je odlično počeo.

Ni nove lekcije, ni mnogo dece, ni sastanak sa direktorom na kraju radnog vremena nisu mogli da pokvare moj unutrašnji osećaj sklada. Sastanak je bio naporan, pun pitanja bez odgovora, pun informacija koje, ni kad se sve skupe u jednu celinu, zaista ne rešavaju ni deo problema koji se nalaze unutar svake obrazovne ustanove, ali makar smo pokrenuli lavinu. Problem se ne rešava tako što o njemu ćutiš, već tako što polemišeš o potencijalnom načinu njegovog rešavanja i to je dobar znak. Napustila sam školu pre podneva i požurila, kako bih uspela obaviti kupovinu i završiti ostatak obaveza pre ručka.

Čekala sam ga. Vreme je prolazilo, ja sam već počela da odrađujem ostatak stvari koje sam imala. Obukla sam široke, udobne pidžame, vezala pundju na glavi kako mi kosa ne bi smetala i uklonila suvišnu šminku kako mi ne bi osušila lice. Još sam davno planirala da preuredim ostavu koju imamo, oslobodim se suvišnih stvari i dovedem sve na svoje mesto i uputila sam se tamo. Sređivala police, redjala stvari, bacala sve što nam nije više od koristi i brisala ono što jeste. Ni ne skontah koliko je vremena prošlo, kad ugledah njega na vratima. Ručak se davno ohladio, kasnio je dobrih dva sata. Tupo je prošao, javio se i otišao da podgreje ručak. Za mene je dan bio završen.
Pretpostavljam da znate i zašto.

Ako govorimo o osećanjima, apsolutno svima nam je potrebna pažnja! Žene to ne kriju, a muškarci koji kažu da ne, lažu. Potreban ti je osećaj da neko brine o tebi, da si nekome potreban i da si nekome promenio život. Na kraju krajeva, ta potreba je sasvim prirodna, jer je prozrukovana majčinskom brigom koja traje od samog trenutka tvog rođenja, sve dok ona postoji u tvom životu.
Vodite računa o ljudima koji su vam važni, ne zato što oni to trenutno jesu, nego zato što i onda kad vama prestanu biti važni, nekome će ostati ili postati važni, a vi ćete ih izgubiti. Kao što grejete ručak, podgrevajte i svoju ljubav. 

Ja znam da mnogo vremena provedenog s nekim dovodi do toga da taj neko postane ‘običan’, ali ne dozvolite da vas to zavara. Ma koliko da je običan u vašim očima, nekome će uvek biti egzotičan.
Realna je činjenica je da Bahami ne prestaju da budu egzotični ukoliko tamo živite. :)

Zaljubljujte se više puta u ono što volite, negujte i održavajte osećaj i iako izlapi s vremena na vreme, vraćajte ga opet. I ne ćutute!
Kad vam zafali reči, pokušajte da svoje voljene pogledate očima drugih ljudi, da se podsetite trenutka kako je vama nepoznat izgledao…
Razmislite o tome, setite se vaših početaka i ne zaboravite, mnogo tišine može da vam učini trenutak najlepšim na svetu, ali isto može da bude pokazatelj da ste izgubili nit sa onim koga volite i nekim ko vas voli!

Ps. To ‘voli’  će kroz neko vreme biti pisano u prošlom vremenu i biće neko ko vas je ‘voleo'. Zvuči loše, zar ne?! ;)

Ovaj tekst je plod autorove mašte. Autorska prava su zaštićena. Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna.