Savršena ljubav

 ’’Gubimo vreme tražeći savršenog ljubavnika, umesto da stvorimo savršenu ljubav’’

 Tim Robbins

Jutro, tmurno i kišovito. Na ulicama teku potoci vode, pomanitali psi jure tražeći mesto gde bi se mogli sakriti, a ljudi unezvereno tumaraju ulicom kao da je vanredno stanje. A samo je kiša pala. Posmatram stariju ženu sa gar crnim polomljenim kišobranom koja se bori sa vetrom i kišom i ne čujem je šta govori, ali predosećam da psuje. Voda koja se sliva s krajeva ulice otežava saobraćaj i ugledah taksistu koji je naseo na sirenu i ne popušta. Onda pomislih kako ću ja kad izađem iz trolejbusa na poslednjoj stanici da zaobiđem uži centar grada i da do kafeterije odem okolnim putem. Imam dovoljno vremena, taman ću prošetati. Kiša mi ne smeta, nosim gumene čizme, jer, kako kaže mama, sve polazi od nogu.

Zauzela sam sto do prozora, u svetlijem delu malog lokala. Naručih malu kafu i limunadu i zahvalih se konobaru. Uzvratio mi je osmehom i otišao po naružbu. Bacih pogled napolje, kao da je provala oblaka. Još s prozora mi je sve mutno, tek-tek nazirem kakav se kolaps napolju dešava. Izvadih svoju knjigu sa beleškama kako mi misao ne bi pobegla.

Emotivni život u tri etape.

''Sigurnost. Reč koja sama po sebi ima težinu.
Moram da priznam da sam oduvek vapila za njom. Posmatrajući dvoje starijih kako mirnim koracima koračaju, ruku pod ruku, smeju se, hodaju, pa zastanu, pa nastave polako i bez imalo izgleda da im tu nešto ne odgovara, zapitah se koji je to njihov recept za ljubav da traje ko zna koliko godina unazad?
Toliko knjiga, toliko saveta, toliko načina... Toliko želje, zaljubljenosti, entuzijazma. Toliko lepih osećanja, a sa druge strane toliko razočarenja, patnje, tuge. Broj priča o neuspelim ljubavima je abnormalno veći od onih sa srećnim krajem. Tu i nastaje moja misterija.

Imala sam i ja ljubav, onu prvu, ružičastu i sjajnu. Onaj osećaj bezrezervnog davanja i osećaja pripadnosti, onaj osećaj savršenog sklada i najsavršenijeg haosa u isto vreme. To je vreme praznih obećanja i konstantnog sanjarenja. Vreme bez briga iz realnog sveta i sa izmišljenim problemima. Vreme kad osećate svu snagu ovog sveta i želju da taj trenutak ne prestane nikad. Vreme koje se jednom desi.
I nažalost, prolazi.
Mislim da je upravo ta ljubav krivac što masa narednih ljubavi ne uspe. Upravo taj okvir savršenstva koji kad se jednom rasprši nikad ne dobije isti oblik ponovo, a ti ga uporno želiš, i želiš...
I želiš!

Naredne ljubavi budu manje-više slične. U njih ulaziš stariji, pametniji, ali i iskusniji i ne daš tako lako na sebe. Onde gde je srce rasuđivalo, sad glavom donosiš odluke. Ono što je trebalo da oprostiš i zaboraviš, sad podcrtavaš sa ciljem 'neću dozvoliti da me neko obmanjuje'. Ono što je trebalo da zavoliš, pustiš da ode, jer 'uvek može bolje'. Ti imaš svoj stav, ti znaš šta hoćeš. Ti misliš da imaš sve što ti treba i da si sam sebi dovoljan. Ti znaš da ti za opstanak treba voda, hrana, krov nad glavom i način da sve to zaradiš i to je ONO čemu ti težiš. Onda postaviš pravila na koja će neko morati da se navikne ukoliko želi da bude pored tebe, jer si ti jedinka vredna pažnje i truda u svakom smislu. Ego se u međuvremenu nahrani tvojom gordosti i suzi krug ljudi oko tebe. Neuspesi se nižu, a ljudi pamte, da vrate. U svom tom traženju boljeg i kvalitetnijeg partnera za sebe izgubiš dobre ljude koje si mogao napraviti savršenim za sebe, samo da si se potrodio. Ali ne, tvoje godine ti dozvoljavaju da odustaneš i odeš dalje u potragu, jer 'mlad si i može ti se, ako nećeš sad, kad ćeš' ?!

Naravno, svaka je ljubav lepa na svoj način i svaka ti posle prve služi kao lekcija. Sve do jedne kad se desi ona 'prava' ili kad jednostavno shvatiš da više i nisi toliko mlad... Ženama biološki sat otkucava, a muškarci su previše istrošeni lakim ženama. Pa, jel' to onda bude prava ljubav ili neko 

-tekdanebudemsam-?

Bilo kako bilo, tog trenutka započinješ treću etapu svog emotivnog života. Smanjiš sve svoje kriterijume, vraćaš se bivšim ljubavima, jer su 'one ipak vredele, ali si bio previše mlad' ili naiđeš na naizgled normalnu osobu i za tri dana se zaljubiš, zavoliš i razmišljaš o imenima dece. Onda svima govoriš da je ta ljubav posebna. Da si BAŠ TAKVU osobu želeo! I nije ti ništa teško i sve možeš i u svemu u njoj uživaš... A da nije poenta u tome da se jednostavno prepustiš i popravljaš stvari umesto što, jednostavnije, okreneš glavu i odeš?! HM?

 U idealnim uslovima, prava ljubav zaista dođe iznenada, ne kuca na vrata, samo se stvori pred tobom i pomuti svu tvoju logiku, razum i pravila! Ne bira mesto, godine, ni vreme, ali kad se desi, znaš da je to TO!
Onda slede neke druge životne etape koje se podvlače nekim drugim osećanjima, sigurnošću, podrškom, poverenjem...ako ceo život treba da živiš od zaljubljenosti, neće ti nijedna ljubav potrajati i nažalost, nećeš imati tu čast da upoznaš svoju savršenu polovinu koja, realno, ni ne postoji! Što pre prihvatiš tu činjenicu, život će ti lakše pasti. Savršenstvo ne postoji, a ljubav nisu zajednički dom, deca i računi, već mnogo više od toga. Nađite sigurnu luku, mir i utočište od današnjeg stresnog života i ljubomorno je čuvajte. Život je previše kratak da biste sebi priuštili taj luksuz da je izgubite!
  Think about it. ''

Kafa se davno ohladila, kiša je prestala i dan je polako počeo da jenjava. Popih svoju limunadu i zatvorih svoju knjigu sa beleškama. Moj savet, zapisujte svoje misli i govorite ih glasno! Ne zato što je vaše mišljenje jedino i ispravno, nego zbog toga što će se u tim redovima pronaći istomišljenik...
A dvoje ljudi sa istim ciljem su već na pola puta da do tamo i stignu. ;)

PS. Savršena ljubav ne postoji, stvorite je!!!

Ovaj tekst je plod autorove mašte. Autorska prava su zaštićena. 
Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna.