Prođu ponekad meseci da ih ni ne primetiš...
Dan za danom isti, svakodnevne obavaze, posao, tona knjiga, fakultet, sve onako kako ide standardno, da prosto nemaš vremena da razmišljaš o sebi, o životu, o prošlosti...ni o čemu. Prođu dani koje živiš onako kako treba, onako kako vreme samo po sebi nosi, a ti se ne opireš. Prođu i desi se to da u jednom trenutku shvatiš koliko je vremena prošlo, i šta je to posle njega ostalo.
Probudiš se jednog jutra i shvatiš da si živa, srećna i ispunjena. Pogledaš u sat koji otkucava pravo vreme da svu prošlost ostaviš iza sebe i nasmejana dočekaš svaki novi životni izazov. Pogledaš u ljude oko sebe i shvatiš da je život čudna igra situacija, ali da na kraju sve dodje na svoje mesto i konstatuješ da niko nije tu slučajno, tu su oni koji treba da budu i ti si tamo gde treba da budeš. Pogledaš sebe u ogledalu i shvatiš da si danas jaka, hrabra i spremna za velike korake koji predstoje.
Zatim počneš da obraćaš pažnju na stvari koje do sada nisi primećivala, sunce koje se u ranim jutarnjim časovima probija kroz oblake i osvetljava tvoj balkon, vetar koji duva i nosi sobom mirise pokošene trave i pečene paprike iz komšiluka, zatim primetiš dim iz odžaka koji se širi i slobodu koja se oseća u vazduhu. Hodajući ulicom i posmatrajući prolaznike primetiš da stara baka ima lepi, sareni kisobran na cvetove i da gospodin i njegov pas imaju dosta sličnih pokreta. Zatim primetiš natpise na starim građevinama koje nisi nikada pre primetila i shvatiš da je grad u kome živiš bogat kulturno-istorijskim nasleđem o kome, verovatno, nemaš pojma, jer zašto bi imala vremena o tome da razmišljaš?
A onda uhvatiš sebe kako kupuješ od prodavaca polovnih knjiga na keju „Sve misterije sveta“ i kako, uz jaku kafu imaš vremena da celo popodne provedeš čitajući staru, ali očuvanu enciklopediju...
Dan za danom isti, svakodnevne obavaze, posao, tona knjiga, fakultet, sve onako kako ide standardno, da prosto nemaš vremena da razmišljaš o sebi, o životu, o prošlosti...ni o čemu. Prođu dani koje živiš onako kako treba, onako kako vreme samo po sebi nosi, a ti se ne opireš. Prođu i desi se to da u jednom trenutku shvatiš koliko je vremena prošlo, i šta je to posle njega ostalo.
Probudiš se jednog jutra i shvatiš da si živa, srećna i ispunjena. Pogledaš u sat koji otkucava pravo vreme da svu prošlost ostaviš iza sebe i nasmejana dočekaš svaki novi životni izazov. Pogledaš u ljude oko sebe i shvatiš da je život čudna igra situacija, ali da na kraju sve dodje na svoje mesto i konstatuješ da niko nije tu slučajno, tu su oni koji treba da budu i ti si tamo gde treba da budeš. Pogledaš sebe u ogledalu i shvatiš da si danas jaka, hrabra i spremna za velike korake koji predstoje.
Zatim počneš da obraćaš pažnju na stvari koje do sada nisi primećivala, sunce koje se u ranim jutarnjim časovima probija kroz oblake i osvetljava tvoj balkon, vetar koji duva i nosi sobom mirise pokošene trave i pečene paprike iz komšiluka, zatim primetiš dim iz odžaka koji se širi i slobodu koja se oseća u vazduhu. Hodajući ulicom i posmatrajući prolaznike primetiš da stara baka ima lepi, sareni kisobran na cvetove i da gospodin i njegov pas imaju dosta sličnih pokreta. Zatim primetiš natpise na starim građevinama koje nisi nikada pre primetila i shvatiš da je grad u kome živiš bogat kulturno-istorijskim nasleđem o kome, verovatno, nemaš pojma, jer zašto bi imala vremena o tome da razmišljaš?
A onda uhvatiš sebe kako kupuješ od prodavaca polovnih knjiga na keju „Sve misterije sveta“ i kako, uz jaku kafu imaš vremena da celo popodne provedeš čitajući staru, ali očuvanu enciklopediju...
Vreme.
Neki bi rekli da je, prema fizici, jedna od osnovnih fizičkih veličina, po
logici filozofije, ono je temeljna misaona kategorija i osnov je svih opažanja,
a u mojoj glavi vreme je kategorija kojom mogu da izmerim dane koji su prošli
do danas i lepe dane koji tek slede onda kad klikneš DELETE i obrišeš iz života
negativne ljude, loša sećanja i kreneš da pišeš nove stranice svog života.
Osećaj je neopisivo dobar!
Ukoliko to danas niste uradili, nasmejte se nekome bez ikakvog razloga. Ostavite sve po strani i prošetajte pola sata razgledajući izloge, oglase za jogu ili plakate za ples, nazovite drugaricu iz detinjstva da joj čujete glas i recite ljudima koje volite da ih volite, eto, tek zato što će i vama biti lepše znajući da ste nekome ulepšali dan.
P.S. I ja sam nasmejana jer sam ovo već uradila, a osim toga imam još jedan razlog koji me čini srećnom...ali to neka ostane samo moja tajna J
Osećaj je neopisivo dobar!
Ukoliko to danas niste uradili, nasmejte se nekome bez ikakvog razloga. Ostavite sve po strani i prošetajte pola sata razgledajući izloge, oglase za jogu ili plakate za ples, nazovite drugaricu iz detinjstva da joj čujete glas i recite ljudima koje volite da ih volite, eto, tek zato što će i vama biti lepše znajući da ste nekome ulepšali dan.
P.S. I ja sam nasmejana jer sam ovo već uradila, a osim toga imam još jedan razlog koji me čini srećnom...ali to neka ostane samo moja tajna J
